Drugari, veliko mi je zadovoljstvo što sa vama mogu podeliti svoje avanture sa Balija jer definitivno spada u jednu od destinacija koja ne totalno oduševila pa hajde da počnemo. Kao što sam pisao u putopisu iz Kine prvo putovanje u Aziji bila je ova fantastična destinacija i želja svih ljubitelja putovanja. Bila je to sredina novembra kada sam se odlučio da krenem na neviđeno u Indoneziju. Bukirao sam kartu iz Macau za Bali a cena je bila svega 120 dolara za povratni let što je zaista smešna cifra. Sleteo sam kasno u noć na aerodrom u Baliju, bilo je skoro 01:30h i bukvalno nisam znao gde ću ni odakle početi s’ obzirom da nisam imao mnogo izbora radi vremenskog intervala. U jednom trenutku sqm i razmišljao da se šetam kroz deo koji se zove Seminjak a koji se nalazi u blizini aerodroma, poznat je po noćnom provodu i brojnim barovima i klubovima. I avionu tokom leta upoznao sam momka Aleksisa iz Meksika koji je krenuo da se nadje sa društvom na Baliju. Bio je to jedan sasvim normalan i korektan mladić, kroz priču smo ramzenili i brojeve u slučaju da mi nešto treba, ponudio se on. Izašali smo sa aerodroma, taksisti su krenuli da nas spopadaju kao u filmu jer su bili svesni da turisti nemaju izbora. Za divno čudo i nisu bili skupi, Aleksis me je pozvao da krenem sa njim ka centru i da mogu izaći negde usput. Taksista Vajan, na kraju se ispostavio kao izuzetno dobar momak sa Balija, tokom vožnje mi je odmah pronašao prenoćište u blizini za svega 10 dolara. Ostavili smo Aleksisa i nastavili dalje ka mom smeštaju koji je podsećao na napuštenu kasarnu u vreme Austrougarske okupacije, ali za jedno veče poslužilo je. 😀
PRVO JUTRO NA BALIJU
Probudio sam se oko 9 sati, u dogovoreno vreme Vajan me je već čekao u dvorištu sa skuterom koji sam od njega rentirao za svega 5 dolara po danu. Uzeo sam skuter na 5 dana jer sam toliko i planirao da ostanem a plan je bio da na njemu provodim dan od svitanja do sumraka kako bih obišao veći deo ostrva. Prva stanica je bila benzinska pumpa na kojoj sam sipao 5 litara beznina za svega 3 dolara i verovali ili ne to mi je bilo dovoljno jer je skuter trošio nerealno malo goriva… Prva stanica je bila naselje u džungli, najpoznatije na ovom ostrvu a ono nosi naziv Ubud. Iz razloga što sam veliki ljubitelj divljine samo je to mesto dolazilo u obzir za smeštaj u narednih 5 dana. Vozio sam se oko 40 mimuta od Seminjaka ka Ubudu i kroz svega 20ak minuta odmah pronašao super sobu sa klimom i intenetom za 10 dolara po noći što je jako povoljno. Vlasnik je bio toliko ljubazan da me je čak i na doručak zvao sa njegovom porodicom. Raspakovao sam se, istuširao a prva stanica je bila popularni Monkey Forest ili šuma majmuna koja mi je bila udaljena svega 10ak minuta vožnje od smeštaja. Kartu za šumu sam platio oko 3 dolara i zaista sam uživao u nestvarnom amnijentu i okruženju. Bila je to klasična džungla u kojoj živi na hiljade majmuna koji su zanimljivi, ali je i bezopasni. Ukoliko imate bilo kakvu hranu u rukama budite sigurni da će vas napasti i uzeti to, takođe moja topla preporuka jeste da naočare, kačkete i šešire držite u torbi jer jako lako možete ostati bez njih. Mnogi od ovih majmuna su pitomi, ali postoji i agresivnih pojedinaca i to je ono čega se turisti moraju paziti ako se upute ka ovom mestu.
Ukoliko se desi da vas majmun ujede u najbržem roku se morate javiti u lokalnu ambulantu kako bi vam dali tetanus i kako biste na taj način izbegli neku vrstu infekcije i zaraze. Najčešće napade ljudi trpe jer ne znaju da ne bi smeli maziti niti praviti nagle pokrete prema njimaz posebno prema bebama jer se majke u toj situaciji postavljaju zaštitnički i napadaju kako bi zaštitili mladunče. U ovom parku možete šetati u krug i praviti sjajne fotografije jer je zaista lepo sređeno i podseća na tipičnu dzunglu. Moja naredna stanica bila je plaža Plava Laguna, udaljena nekih 1h vožnje od Ubuda ka zapadnom delu ostrva. Stigao sam na plažu koja je na slikama izgledala brutalno dobro da bi se uživo taj utisak malo pokvario, ali razlog je bio zamućena voda radi plima i oseka koje su uobičajena stvar za Bali. Jako lako možete biti žrtva plime i oseke i ispaštati jer će vam se voda tokom dana u nekoliko navrata povući i vratiti gde se može desiti da totalno izgubite strpljenje. Ja sam imao sreće i svih 5 dana mi je bilo sve u najboljem redu. Stigao sam na Plavu laganu i ostatak dana proveo kupajući se i uživajući u zaista lepom okruženju da bih put ka smeštaju nastavio olo 19h neposredno pred sumrak. Ako ste vozač skutera ili vozila na Baliju znajte da tamo pravila saobraćaja ne postoje i da svako vozi na svoj način pa morate biti maksimalno fokisriani na vožnju jer skutera na ulicama ima na stotine u svakom trenutku. 🙂
DRUGI DAN – POSETA VULKANU AGUNG
Drugi dan za mene počeo je već u 7 ujutru kada sam se probudio, odradio kraći jutarnji trening i uputio se skuterom ka najpoznatijem vulkanu na ostrvu koji se zove Agung. Udaljenost od Ubuda bila je poprilično velika jer mi je trebalo blizu 2 sata jer se vulkan nalazio na skroz drugom kraju ostrvaz, ali naravno da me to nije sprečilo :D. Vožnjom kroz zaista prelepe predele uživao sam i jednostavno nisam mogao da se nacudim toj lepoti. Iz razlog što sam veliki ljubitelj vulkana ovo mi je bila posebna prilika da se upoznam sa jednim koji je aktivan, ali poslednja jaka erupcija zabeležena je jos davne 1963. godine i tada je tokom 11 meseci izbacivanja lave poginulo više od 1000 ljudi a pričinjena je i ogromna materijalna šteta. U predelu koji je potencijalna meta ovog uvulkana živi čak 4 milona ljudi. Indonezija je pozicionirana tako da je česta meta zemljotresa i erupcija vulkana. Stigao sam u podnožje vulkana i parkirao skuter jer je moguće bilo samo peške da se popne ka vrhu. Na na tom putu ka vrhu upoznao sam divan, stariji bračni par iz Australije sa kojima sam proveo naredna 2 nezaboravna sata lepog druženja.
PRIČA O REJČEL I DŽONU
Kao i svuda do sada pa tako ni ovde nijenmoglo da prodje a da se ne upoznam sa jako divnim ljudima. Naime Rejčel i Džon su bračni par u dubokim 60im godinama života, žive penzionerski život u selu u blizini Perta a poseduju i svoj privatni ranč na Novom Zelandu gde provode polovinu godine. Kroz šetnju ka našoj krajnoj tački razmenjivali smo teme i iskistva a kod mene im se posebni dopalo to što sam putujem i istražujem svet. Imaju sina i ćerku i 3 unuka i može se reći da baš a lep način provode penzionerske dane. Goapodja Rejčel bila je advokat i pravno lice dok je gospodin Džon radio u medicini. Iskren da budem kroz priču sa njima shvatio sam da u svetu ima mnogo dobrih ljudi, ali ih samo treba pronaći a u tome možemo uspeti samo ukoliko istražujemo. Nažalost radi starosti i nedovoljno snage nisu uspeli da me isprate pa su na skoro pola puta stali i krenuli ipak nazad. Došao je trenutak da se pozdravimo i tu sam doživeo pravu emociju kada me je gđa Rejčel majčinski zagrlila, poljubila i poželela svu sreću inda se čuvam gde god da budem. Ni gopsodin Džon nije bio ravnodušan, ali je ipak muškarac i to je trenutak koji ću pamtiti doživotno. Slikali smo se za uspomenu, razmenili brojeve telefona a na kraju je usledila rečenica koja za mene predstavlja bogastvo: „Dear Alex if you want come to Australia our doors are always opened for you“ Ponudili su se da mi budu garancija za vizu kao i domaćini za smeštaj a meni Australija predstavlja definitivno jednu od destinacija koju najvise želim da posetim. Rastali smo se a Rejčel je brisala suze iz očiju a priznajem i ja sam. Bilo je to krajnje emotivno i spontano, sama činjenica da za svega 2 sata razgovora jedan susret može da izazove tolike emocije. Uvek ću ih se rado sećati kroz tekstove i priče sa putovanja…
DAN 3 – VODOPAD TEGENUNGAN
Na nekih 40ak minuta vožnje od Ubuda ka centralnom delu ostrva nalazi se prelep vodopad koji odiše svojom leptom i zvukom. Pored velikog broja vodopada na ostrvu za ovaj sam pročitao da je najlepši i najposećeniji i to se ispostavilo tačnim. Stigao sam na parking ispred glavne kapije, kartu sam platio oko 2 dolara i krenuo peške krivudavim puteljcima ne sluteći šta me čeka kroz nekoliko minuta. Bili su to putevi kroz šumu bogatu raznim vrstama papagaja i ptica koje su u potpunosti odavale utisak kao da sam u bajci. Nakon 10ak minuta spuštanja usledio je prizor koji me je dobrih 3 minuta držao bez teksta. Taj zvuk vode koja se sa visine prelamala preko stena, zatim zelenilo i čist vazduh kao u snovima a zatim i tirkizno plavo nebo učinili su ovaj izlet nezaboravnim. Veliki broj turista kupao se u podnožju vodopada, voda je bila taman toliko hladna da me u potpunosti osveži i probudi iz sna u koji sam utonuo. Proveo sam dobrih 4 sata kupajući, slikajući se i ljuljajući na palminim ljuljaškama koje su simbol ovog ostrva.
Cena za nekoliko minuta na ljuljasci iznosi oko 5 dolara i vredi jer to treba probati. Nakon maksimalnog uživanja došlo je vreme da put nastavim salje kako bih stigao da vidim i još neke predele. Napustio sam ovu oazu mira i upitio se prema farmi šarenih pilića i to je ono što nisam mogao ni zamisliti da ću videti. Pilići su bili u svim mogućim bojama, sasvim prirodnog izgleda a na pitanje kako su to uspeli ostao sam uskraćen za odgovor pa ne bih znao šta da vam kažem 😀 Ostatak dana sam proveo u Ubudu, šetajući i kupujući suvenire koji su izuzetno povoljni i zanimljivi, tipični i autentični domaći suveniri prodaju se na lokalnoj uličnoj pijaci nedaleko od Ubuda. Nakon kupovine uputio sam se ka uličnom restoranu kako bih probao neki od specijaliteta pred spavanje jer me sutradan čekao poslednji i najteži dan.
HRANA I SPECIJALITETI BALIJA
Kada je hrana u pitanju kao veliki ljubitelj azijske kuhinje ne mogu se odlučiti da li mi je bolna hrana u Kini, Tajlandu, Koreji, Filipinima ili Indoneziji… Svaku sam probao i svaka je prelepa na svoj način, ali da kažem da je na mene najviše ostavio utisak specijalitet škampi sa pirinčem u sosu od kikirikija. Zaista vrhunska kombinacija ukusa kojoj se jednostavno nemože odoleti.
To je ono što sam danima jeo tokom boravka na ostrvu kao i razne kombinacije pirinča i povrća, začini koji su tajna svake kuhinje glavno su oružje ostrva Bali. Gotovo da sam 100% siguran da svakog turistu Balizani posalju kući sa koferima pozitivnih utisaka. Nakom večere u lokalnom restoranu, gde možete dobiti pristojnu porciju za svega 5 dolara, put sam nastavio ka sobi kako bih se odmorio i spremio sa poslednji i ispotavilo se kao najbolji dan na ostrvu.
POSLEDNJE JUTRO NA BALIJU
Moje poslednje jutro na ovom rajskom ostrvu bilo je tipično za mene, ustao sam ovoga puta u 6h i motorom otišao da posetim polja pirinča i plantaže kafe i čajeva. Plantažu sam pronašao preko offline navigacije kao i svaki prethodni lokalitet i odlučio da je posetim iako ne pijem kafu smatrao sam da je to vredno za videti. Veliki sam fan čajeva i to je bio potpun pogodak jer sam oprobao preko 15 vrsta lekovitih i osvežavajućih čajeva koji su me svojim ukusima obuzeli u potpunosti. Bile su to razne vrste sa crvenim i žutim đumbirom, zatim sa mentom, korenom nane, celera i ostalih. Ukusi koje sam probao su bili nestvarni, ali nekako bih od svih izdvojio napitak „Mango stil“ koji je pravljen od svežeg ploda manga u kombinaciji sa crvenim đumbirom i nanom. Ovaj napitak, pored svog neverovatnog ukusa, odličan je za imunitet i zdravlje i ostrvljani se kunu u njega. Čajevi i kafe se služe u malim simpatičnim šoljicama kako bi se doživeo poptun osećaj autentičnosti. Kada je kafa u pitanju garantujem da bi svi ljubitelji ovog napitka bili fascinirani mirisima i ukusima kafe koje se uzgaja na plantažama, melje i peče ispred vaših očiju. Mirisi najpoznatijih vrsta kafa, kao što su Arabika i Robusta, svakog posetioca plantaže hipnotiše pa čak i mene koji ne konzumiram ovu vrstu pića. Upravo iz ovog razloga su plantaže prepune turista a promet i prodaja proizvoda su na visokom nivou. Siguran sam da bi ste se ovde na neki način izgubili u opojnim mirisima. Nakon plantaže kafe na red su došla polja pirinča koja nikako ne biste smeli da preskočite ako ste na Baliju.
ZNAČAJ I LEPOTE POLJA PIRINČA
Kada kažemo pirinač svima nam je prva asocijacija Kina, ali dosta ljudi ne zna da se na Baliju prozvode ogromne količine pirinča koje se izvoze širom sveta. Pirinčane brazde i polja su na svakom koraku u privatnim posedima i to je sorta pirinča koja se deli na tamni, svetli i mutni pirinač a svaki je dobar na svoj način. Mnogi ne znaju da recimo u nekim delovima Kine uvoze pirinač sa Balija jer je zemlja na ostrvu plodnija i važnija nego u Kini… Iskren da budem nisam ni ja znao za ovu informacijelu pre dolaska na ostrvo, ali svakako je zanimljiv podatak. Na poljima pirinča vlada izuzetna posvećenost meštana koji ulažu sav svoj trud kako bi održavali polja i dobili što bolji rod u sezoni. Ovde ne postoji pošteđenja prema ženama ne zato što muškarci to ne žele već što same žene smatraju da su sposobne da odrađuju isti posao kao i muškarci. To znači da je ovde sasvim normalna stvar da vidite žensko sa korpom na glavi ili džakom pirinča na leđima i do 50kg težine. Svi rade podjednako, svi se bore podjednako da godina bude rodna i uspešna jer od toga im zavisi egzistencija u ostalim mesecima. To je ono što ovu državu čini posebnom, sloga u porodicama i međusobno poštovanje se podrazumevaju i to se retko kada prekrši. Ako se uzme u obzir da je Bali među vodećim mestima u svetu kada je izvoz pirinča u pitanju dobićemo jasnu sliku da sloga ipak vodi glavnu reč. Nakon ukupno 4 sata provedena na poljima pirinča i plantažama kafe došlo je vreme da se stavi tačka na ovo putovanje. Na raspolaganju do leta sam imao svega 7 sati i sve što sam još želeo jeste da posetim džunglu i na kraju da odem na dobro poznatu masažu.
NA KOJI NAČIN ME JE DŽUNGLA INSPIRISALA
Kao i obično najslađe uvek ostaje za kraj tako sam i ja svoju nezaboravnu misiju na Baliju kompletirao na najbolji moguć način. Mogu slobodno reći da sam ispunio sebi još jednu od životnih želja time što sam se prošetao džunglom bez ikakvih instrukcija. Mnogi će pomisliti da je to riskantan potez i na neki način se većina neće složiti sa ovim, ali to sam ja kome često padaju fiks ideje na pamet. Tog dana nakom pirinčanih polja, prepun energije ukucao sam na navigaciji ‘jungle Bali“ izbacila mi je nekoliko komercijalizovanih gde se može videti da postoji veliki broj kuća i objekata što samik tim nije to to. U gornjem uglu, severozapadno od Ubuda ugledao sam jednu gomilu zelenila i kada sam je zumirao apsolutno ništa se nije pojavljivalo i to je bilo dovoljno da se uputim ka tom mestu. Radoznao i uzbuđen vozio sam se skoro 1h do tog mesta i napokon stigao.
Putići su bili tek toliko široki da bi se jedva dva skutera mimoišla a pritom je sve zaraslo pošto niko skoro nije prošao tom rutom. Iskren da budem nije mi bilo baš svejedno jer se nilad ne zna sta se može ispečiti na put. U jednom trenutku i taj put je počeo da nestaje i sve što mi je ostalo jeste da sidjem sa motora i zakoračim stopalom na tlo džungle. Tu neverovatnu gustinu palmi, lijana, zelenila i drveća zamišljao sam samo u filmovima. Mrtva tišina i tek po neki zvuk nepoznatih životinja i ptica činili su okruženje sve zanimljivim dok je uzbuđenje raslo iz sekunde u sekundu. Bilo je vec oko 17h po lokalnom vremenu, moglo se osetiti kako sumrak polako preuzima stvar u svoje ruke i to je bio jedini razlog što nisam smeo dublje da se uputim u avanturu. Postojale su velike šanse da izgubim put do skutera i upadnem u ozbiljan problem gde bih morao noć provesti u džungli do svitanja a to nije bilo nimalo pametno. Uključio sam Go Pro kameru kako bih sebi napravio video za uspomenu, jedno okom gledalo je naokolo dok je drugo motrilo šta sve krcka pod nogama i kakva bi anakonda ili piton mogli da se obmotaju oko nogu. 😀 Iskren da bude nije bilo svejedno samo zato što nisam poznavao teren. U takvim prašumama postoje razni otrovni insekti, gmizavci i zarazni komarci, srećom sve me je zaobišlo. Lutajući u krug, svako pomeranje ogromnih listova palme krilo je iza sebe nešto nestvarno i lepo dok bi svaki nepoznat zvuk davao signal da se nalazim u opasnoj zoni kao nepoželjan gost. Šetajući kroz šumu u jednom trenutku sam video veći deo svetlosti i uputio se ka njemu, osetio je znatno hladniji vazduh koji je dopirao od nekud… Bio je to kanjon reke koju uopšte nisam mogao da nadjem na navigaciji iako sam stajao pored nje tako da ne znam kako se zove, ali za mene ima ogroman značaj. Osećao sam se kao da sam je otkrio jer zaista nije bila uopšte registrovana na navigaciji… Ta reka i kanjon od tog trenutka za mene imaju veliki značaj i nose naziv „Fitnesavanture“ kao i cela moja priča koja me je inspirisala da uparim fitnes sa putovanjima. Kao što videti za to je zaslužno samo jedno parče divljine na ostrvu Bali. Da bi cela priča dobila potpun smisao skinuo sam belu majicu i ranac sa ledja, obukao dres Borusije Dortmund i krenuo da se zagrevam za kvalitetan trening. Osećaj uzbuđenja i sreće rečima ne bih mogao dočarati. Odradio sam više serija sklekova i kardio vežbi totalno sam u sred prašume u jecaj sumraka. Ovaj trenutak za mene ima ogromnu vrednost jer su mi nakon ove džungle počele još više da se rađaju ideje o avanturama i treningu, shvatio sam tu konekciju izmedju prirode i čoveka o kojoj pričaju razni poznati pustolovi i odlučio da posetim premoćnu Amazoniju. Proveo sam svega dva sata, a uspeo sam da se povežem sa prirodom, zamislite tek da provedete duži period u prašumi i maksimalno joj se prepustite. Siguran sam da nas može promeniti, otvoriti pluća i misli. Amazonija spada u jedan od najvećih životnih izazova i želim provesti duži period tamo, upoznati se sa njom koliko je moguće i naravno odraditi trening u duši i plućima naše planete.
Pored mnogo video klipova i fotografija iz celog sveta video klipovi iz džungle mi svakako drže mesto broj 1. Mrak je skoro pao, vratio sam se mokar i ulepljen na skuter, okrenuo se ka šumi i rekao „Vidimo se ponovo“ stavio kacigu i dao gas ka civilizaciji. Došao sam u smeštaj ostalo ie samo još da se istuširam, presvučem i odvezem se do aerodroma gde me je čekao Vajan da preuzme skuter. Let mi je bio u 12:15 iza ponoći za Kuala Lumpur prestonicu Malezije u kojoj sam proveo 9 sati čekajući let nazad za Kinu. Kako sam tamo proveo vreme saznajte u vlogu o Maleziji. Iskreno se nadam da ste uživali u putopisu sa Balija i da sam vam na neki način otkrio koje su moći ovog ostrva i čime se možete zadovoljiti, do sledećeg izveštavanje šaljem vam jedan veliki avanturitički pozdrav.
