Категорија: SA PUTOVANJA

Pozdrav svim ljubiteljima putovanja i avantura po svetu, u današnjem blogu pišem na temu jednog od gradova koji je u stvari ujedno i država oa hajde da krenemo laganica. 

Hong Kong je grad na jugu Kine, odnosno država koja zvanično ima svoju granicu sa Kinom, imaju svoju vakutu a ona je Hongkonški dolar, zatim imaju i svoje pasoše i dokumentaciju. Dobro nam je poznata stvar da se Hong Kong odvojio od Kine baš kao i Macau koji se nalazi nekih 50ak  kilometata od Hong Konga… O Macau ću pisati u narednom blogu jer sam i tamo provodio vreme i može se reći nešto lepo i zanimljivo. Naime, kao što sam spomenuo Hong Kong ima svoju granicu i ovaj grad se graniči sa Šenženom, gradom od 20 i kusur miliona stanovnika u kojem sam radio i živeo 6 meseci. Upravo ovaj granični prelaz najveći je prijatelj ilegalnim radnicima u Kini kojih je previše danas i ja sam bio jedan od njih da još jednom napomenem. Kao što sam spomenuo ukoliko ste bez radne vize u Kini, a radite ilegalno dužni ste da na svakih 30 dana tako reći sečete granicu takk što ćete napustiti Kinu i vratiti se u nju. Za takve stvari svi koriste Makau ili Hong Kong akk je reč o južnom delu Kine dok ilegalci na severu Kine koriste Južnu Koreju za koju ne treba turistička viza. Tokom boravka u Kini bio sam 10ak puta u Hong Kongu, upoznavao grad i posećivao najpoznatije znamenitosti i lokalitete koje poseduje. Mogu slobodno reći da je Hong Kong po mnogo čemu daleko drugačiji od Kine, navešću neke od razlika. Pod broj jedan mnogo je čistije, urednije, skoro svi govore engleski jezik, najveće svetske kompanije smeštene su u Hong Kongu, tamo je i jedan od najprometnijih aerodroma u svetu, ali na sve to ovaj grad soada u jedan od najskupljih gradova sveta i u tom sam se lično uverio. Moj prvi duži boravak u ovom gradu bio je u decembru mesecu kada sam išao da predam papire za Tajlandsku vizu pošto sam novu godinu tamo dočekao. Procedura je bila da se radnim danima od 8 do 10 ujutru predaje neophodna papirologija pa se po vizu dolazi tek sutradan do podneva. To je bila idealna prilika da prenoćim u jednom od najluksuznijih gradova sveta. Prikupio sam sve papire za ambasadu i metroom u Šenženu se uputio crvenom linijom do železničke stanice „Šenžen North“ odakle se odvija glavni železnički saobraćaj za celu Kinu. Kupio sam kartu za brzi voz, cena je bila 75 juana što iznosi približno 10 eura u jednom pravcu, a vremenski period za koji je stizao do železničke stanice Koulon u Hong Kongu bio je neverovatnih 13 minuta.

Valja spomenuti da se svih 13 minuta vozi tunelom i samo se u jednom trenutku voz nadje u Hong Kongu. Postoji i jeftinija opcija, a to je da se u Šenženu ide do kraja crvene linije, stanica Futian pa se predje peške granica i pasoška, a zatim se u Hong Kongu hvata metro do centra grada. Došao sam u centar grada, preko navigacije pronašao adresu ambasade Tajlanda koja je bila smeštena u biznis delu grada gde su u ostale mnogobrojne svetske kompanije. Proceduru u amabasadi sam završio za bukvalno 1.minuta i rečeno mi je da dodjem sutradan posle 10h da preuzmem vizu za Tajland. Imao sam čitavih 24 sata na raspolaganju. Bilo je negde oko podneva, otišao sam da posetim čuvenu Victoria Pick, lokalitet koji važi za drugi najposećeniji u gradu. U pitanju je prelepi vidikovac sa kojeg se pruža nestvaran pogled na ceo grad i baš iz ove perspektive se može videti koliko je Hong Kong lep i razbacan grad, izuzetno podseća na Rio kada se gleda sa brda gde je smeštena statua Isusa Hrista. 

VIKTORIA PICK

Stigao sam peške do početne tačke, prethodno sam prolazio kroz neverovatno uređene parkove, sa jezerima, šumama i fontanama. Bilo je krajnje uživanje šetati se ovim delom Hong Konga. Početna tačka od podnožja do Viktorie nalazila se nekih 20ak minuta šetnje od centralnog dela grada. Kartu sam platio neverovatnih 150 Hong Kong dolara što je oko 20 eura, kažem neverovatnih jer sam se vozio nekakvim vagonom koji je do vrha stigao za 4 minuta, a tek posle sam sa vrha video da postojj i pešačka staza za koju mi nisu hteli reći jer na taj način gube posao u prevozu. Zaista jako kratka, a preskupa vožnja iskren da budem. 

Kada sam se popeo na vrh nije više bilo razloga da žalim za novcem jer pogled koji se pružao sa tog mesta vredeo je daleko više od tih 20 eura. Bujna vegetacija koja okružuje brdo koje se prostire iznad grada, bezbroj turista i restorani koji su smešteni na samom vidikovcu rečima nije moguće opisati. Iako nisam baš imao sreće sa vremenskom prognozom jer je bilo poprilično oblačno pa je vidljivost bila smanjena, ali sam u svakom slučaju uživao u lepoti kojoj se nisam mogao načuditi. Mogu da zamislim tek koliko je lepo kada je nebo u potpunosti čisto. Važno je napomenuti da ovaj lokalitet dnevno poseti desetinu hiljada turista, vozovi se obraćaju na svakih 10 minuta a radno vreme je od 7 ujutru do 7 uveče i to su periodi kada se može uživati kako u izlasku tako i u zalasku sunca. Zaista predivan period proveden na Viktoriji. Ukoliko se odlučite za Hong Kong ovo nikako ne biste smeli da propustite kao ni lokalitet broj 1, a on nosi nazi „Big Buddha Temple“ 

VELIKI BUDA NA OSTRVU LANTAU

Ovo je bio definitivno najlepši izlet u Aziji, ako izuzmem posetu velikog kineskog zida koji nema konkurenciju. Iz centralnog dela gde se nalazi glavna železnička stanica Kowlon isto se nalazi i metro koji vozi do dela grada gde se nalazi ovaj neverovatan hram. Postoje dve opcije odlaska na ostrvo jedna je brodom koji košta olo 15 eura povratna karta a druga je opcija metroom, narandžastom linijom do kraja pa se tu hvata ili bus koji košta svega 3 eura ili žičara koja je malo skuplja. Cene karata za žičaru su 20 eura u jednom pravcu ako ćete da se vozite običnom žičarom a cena povratne karte iznosi olo 30 eura, a ako želite da se vozite osnovnom, tj običnom žičarom, ako želite onom boljom onda će vas cena u jednom pravcu koštati oko 30 eura a u oba 50 eura. Razlika je jer ova skuplja ima stakleni providni pod kroz koji možete gledati ispod vas tokom vožnje, iskren da budem ništa specijalno. Moja odluka je bila da do hrama prvo odem jeftinijom varijantom, odnosno busem kojem treba oko 35 minuta do hrama, a da se vratim žičarom kako bih bolje video ceo grad sa velike visine. Žičarom se dolazi za 15ak minuta i pogled je zaista impresivan. Može se videti aerodrom, jedam deo Hong Konga u kojem živi elita, i naravno more gde je i smešten najveći most i autoput na svetu o kojem ću kasnije napisati neku reč. Stigao sam na ostrvo Lantau i molio Boga da ne bude magle i velike oblačnosti jer se u takvim situacijama hram ne vidi u poptunosti. Stigao sam i baš je tako i bilo, naime Buda se nije video, bio je zarobljen u magli, ali na moju sreću i sreću mnogobrojnih turista kroz 20ak minuta magla se razišla i mogli smo videti ono zbog čega smo i došli. A to je budistički hram „Big Buddha“. 

Veliki Buda je najveći budistički hram u Aziji koji predstavlja sveto mesto za Kineski narod. Smešten je na ostrvu Lantau u neposrednoj blizini aerodroma u Hong Kongu. Koliko je ovaj hram važan za kineski narod svedoči i sam podatak da se dnevno ka ovom hramu uputi više desetina hiljada ljudi. Ulaz u hram je slobodan, a sama statua velikog bude smeštena je na brdu okruženom prirodom i zelenilom. U stvari to je jedan veliki kompleks manjih hramova dok Veliki Buda zaista odskače od ostalih. U sedećem položaju, skrštenih nogu i sa podignutom desnom otvorenom šakom simbolizuje slobodu, zdravlje veru i ljubav a ujedno pozdravlja i želi toplu dobrodošlicu svakom turisti koji mu dodje. Do samog vrha dolazi se stepenicama kojih ima, ako se ne varam, 223 ukupno i to je brojka koja u Budističkoj veri ima ogroman značaj. Na samom vrhu oko velikog Bude nalazi se još 10ak manjih skulptura i svetaca iz Kineske  vere dok se ispod Bude nalazi i hram u kojem se pale sveće, odaje počast i tu se takođe mogu videti razne fotografije iz davnih vremena. Zaista impresivno mesto koje bih od srca svakom preproučio. Ono što me najviše impresioniralo jeste sitacija kada sam video ženu od otprilike 60 godina koja je ljubila svaki stepenik, tako što ustane popne se na stepenik ispred, zatim sklopi šake pomoli se, izgovori neke reči i poljubi stepenik i tako ne išla bukvalno od prvog do poslednjeg stepenika. Ja sam završio ceo obilazak velikog Bude, napravio odlične fotografije, video snimke, upoznao se sa raznim ljudima, otišao dole da posetim i ostale hramove iz kompleksa i posle nekih 1.5 sat sam se vratio da napravim još jednu sliku iz podnožja a onoj gospodji je ostalo jos nekih 50ak stepenika da izljubi pa sami procenite koliko je to poštovanje. Proveo sam na ostrvu nekoliko sati kada je došao trenutak za povratak, uputio sam se ka žičari, platio 20 eura i uživao u maestralnoj vožnji i pogledu. Iz žičare se mogao videti hram iz ptičje perspektive, moć prirode koja ga okružuje i naravno pogled na gradski aerodrom i autoput. Ako krenete ka Hong Kongu, ne propustite ovu eksurziju nipošto! Ovaj hram sam odavmo vidjao na raznim slikama i dokumentarnim filmovima i zaista mi se svideo, rekao sam sebi ako ikada budem bio u Kini da ću morati sa ga posetim. Iako sebe nisam ni mogao da zamislim u ovoj državi, želja se ipak ostvarila, a posetom ovog hrama i velikog Kineskog zida ispunio sam sebi još jednu u nizu najvećih želja. 

NAJVEĆI MOST NA SVETU

Kao što sam spomenuo u gornjem delu pored brojnih lepota koje poseduje ovaj grad Hong-Kong ze može pohvaliti time da je jedan od vlasnika najvećeg mosta na planeti. Naime od aerodroma u gradu pa sve do Makau, države koja je takođe odvojena od Kine graničnim prelazom, sagrađen je most koji ima dužinu 49.5 kilometara i spaja ove dve zasebne države. Možda to i ne bi toliko čudno da most ne ide preko i ispod mora. Odmah kod aerodroma u Hong-Kong-u može se se posle nekih kilometar videti kako most nestaje u moru oa se pojavljuje opet negde tamo na pola puta da bi vožnja ponovo išla ispod nivoa mora gde se na kraju izlazi u Makau. Izuzetno kvalitetan put, maksimalno dobro obeležen znakovima i signalizacijom, ceo most je pod video nadzorom a osećaj voziti se ovim putem isti je kao da ste u vazduhu. Neverovatna građevina čije je izgradnja koštala čak 138 milijardi dolara. Pušten je u rad u oktobru 2018.godine, neposredno nakon mog dolaska u Kinu, tako da se mogu pohvaliti da sam se vozio ovim svetskim čudom za svega 8 eura. Jako lepo iskustvo i takodje topla preporuka za sve koje put nanese ka Kini. 

STANDARD I CENE U GRADU

Za kraj bih se samo još malo nadovezao na početak bloga kada sam napisao da je jedan od najskupljih gradova u svetu i zaista je tako. Proputovao sam i posetio mnogo država, negde je bilo jeftino, negde malo skuplje, ali Hong-Kong je preskup u bukvalnom smislu te reči. Flašicu vode od 0.5l na običnoj uličnoj trafici platio sam neverovatnih 40 Hong Kong dolara što je oko 600 dinara, verovali ili ne. Snickers čokoladica koštala je oko 4 eura a 3 zelene jabuke platio sam neverovatnih 6 eura. U restoran bez 100 eura ni ne pomišljajte da uđete, a prenoćište u najsocijalnijem hostelu, koji drže indijci, platio sam 45 eura noć u sobi sa jos 13 osoba. Smeštaj je bio jeziv, ne daj Bože nikome. Osećao sam se kao migrant bukvalno i u pola večeri sam hteo da ga napustim i ostatak večeri do svitanja provodem napolju eto koliko je loš smeštaj bio. Prljav, oronuo, sa užasnim kupatilom ovaj smeštaj je definitivno ušao u sami vrh najgorih ikada. Kasnije sam tek shvatio zašto je bio ubedljivo najpovoljniji od svih ostalih a cena mu je bila čak 45 eura za noć dok je svaki iole ozbiljniji smeštaj imao cenu od 100 pa i do 1000 eura za noćenje što ipak nije u mojoj kategoriji 😁 Ovo bi otprilike bilo sve kada je Hong Kong u pitanju, ukoliko se razmišljate o poseti ovom gradu budite sigurni da ima svašta da se vidi, ali i to da vam je potreban poprilično dubok džep. Srdačan turistički pozdrav 🌎