Pozdrav drugari, moje ime je Aleksandar i današnji blog posvećujem kulturi, higijeni i ponašanju u teretani i sportskim centrima pa hajde da počnemo. Prva i osnovna stvar jeste poštovanje pravila teretane, odnosno sportskog centra, čak i u slučajevima ako ona nisu naglašena u samom objektu, ipak bismo morali da ih poštujemo prvenstveno radi sebe pa onda i radi drugih. Šta to podrazumeva? Svaka osnovna kultura polazi iz sopstvenog doma i nju bismo morali da nosimo svuda sa sobom, u ovom našem slučaju u teretanu. Kod kuće smo, sremamo se za jak i kvalitetan trening, čiste stvari za trening pakujemo u torbu, dok patike obavezno idu u dodatnu kesu. Raspoloženje je na maksimalnom nivou sa očekivanom povišenom dozom uzbuđenja što u kombinaciji daje sjajan sklop. Spakovali smo vodu, dva peškira , rukavice, steznike za zglobove, protein šejker za posle treninga i naravno naoružan telefon inspirativnom muzikom, u mom slučaju kvalitetnim starim narodnjacima, 
beogradskim sindikatom ili miks panove flaute, muzike koja potiče iz dubine amazonskih šuma i Južne Amerike i baš ta muzika mi daje neverovatnu energiju. Stigli smo u teretanu i sada se sigurno pitate zašto dva peškira, a ne jedan i šta tačno podrazumeva čist šejker?
PEŠKIRI KAO OSNOVNI VID POŠTOVANJA
Jedan od najvećih vidova međusobnog nepoštovanja jeste upravo koršćenje sprava bez zaštite i ja sam na to zaista alergičan, kao i većina vas. Dešavalo mi se u milion navrata da se pokačim i razmenim nekoliko, i ne baš prijatnih reči, sa vežbačima u raznim teretanama, kako kod nas tako i tokom rada na prekookeanskim kruzerima. Genijalac je prethodno popio nekakav fat burner, za koji mu je tamo neko rekao da pomaže i da je jako dobar za mršavljenje. Tako prepaljen ode prvo na kardio traku, tamo se oznoji kao životinja, uz to se nije istuširao od prethodne ili možda još dalje noći, tako znojav, neprijatnog mirisa on ne mari , ajde za sebe, nego ni za ljude oko sebe. Silazi sa trake, malo se prošeta po teretani kako bi dodatno zagadio prostor i odmorio, udiše i izdiše, šireći bakcile, kao parna lokomotiva na transibirskoj železnici, a zatim tako mokar legne npr. na bench press klupu, bez da je prethodno postavio peškir na istu. Kreće da radi, nabaci na praznu šipku razne težine tegova, uredno složenih na svom mestu i odradi 4,5 serija, završi , ustane i bez ikakvog blama se premesti na drugu spravu ostavivši za sobom natopljenu klupu sopstvenim znojem i sve tegove na šipci, bez da ih vrati na mesto odakle ih je uzeo. Koliko ste se puta susreli sa ovakvom vrstom vežbača? Ja mali milion puta i bez ljutnje, nikoga nemam u nameri da favorizujem niti dajem prednost, ali to su u čak 80% bili muški vežbači koji nepoštuju ni spostvenu higijenu ni svoju okolinu.
Zaista ne znam da li je toliko teško, u najgorem slučaju, obrisati klupu za sobom dezinfekcionim maramicama koje se nalaze u skoro svakoj teretani, ako već niste poneli peškir sa sobom. Ovo spada u jednu od stvari koju nikada neću moći da razumem i prihvatim i uvek ću imati šta da kažem takvim ljudima ukoliko ih budem sretao jer počinjem od sebe. Prva i osnovna stvar jeste da ostavim čisto i uredno iza sebe jer sam takvu situaciju i zatekao, tako sam vaspitavan kao i većina vas naravno. Pokaži svoju najlepšu stranu,pospremi i počisti za sobom, ne samo u teretani, već gde god senalazili. Peškiri su za mene nezaobilazna stvar, dva komada jer jedan služi za klupu, a drugi za tuširanje nakon treninga. Iskreno dešavalo se i meni, kao i svima da zaboravim da ga ponesem ili ponesem jedan umesto dva. U tom slučaju taj jedan ide na klupu, a tuširaću se kući kad dođem, neće bojler pobeći nigde. Ukoliko se desi da nemam peškir obavezno obrošem klupu za sobom i klupu i ručke koje sam koristio, iako imam rukavice uvek na rukama. Verujem da to svi možemo da uradimo, da poštujemo prvenstveno sebe, pa posle druge vežbače i vlasnike sportskih prostora, posebno u periodu tokom i nakon pandemije korona virusa.
ODRŽAVANJE HIGIJENE ŠEJKERA
Ukoliko smo redovan i ozbiljan vežbač u tom slučaju u 90% slučajeva koristimo suplementaciju kao dadatke našoj redovnoj ishrani. O samoj upotrebi suplementacije pisao sam u prethodnim blogovima. Kako peremo čašu i tanjir nakon pića i hrane isto tako je i sa šejkerom samo što je šejker daleko lošija varijanta. Zašto je lošija? Prva i osnovna stvar jeste jer je u skoro 100% slučajeva pravljen od teške i guste plastike, materijala koji ne trpi dug boravak tečnosti u sebi i materijala koji ma koliko bio star ili nov, uvek ispušta otrovne supstance u ne toliko jakim količinama, ali svakako nepoželjnim za ljudski organizam. Najbolja opcija jeste staklo, ali niko ne pravi staklene šejkere već eventualno limene koji se takođe ne mogu pohvaliti kvalitetom. Dakle kada koristimo šejker moramo ga prati i pre i nakon upotrebe proteina, kreatina , glutamina ili nekih drugih suplemenata koje koristite. U ovom slučaju uzimam whey protein za primer jer samo njega i koristim. Whey protein je čist protein izvučen iz surutke i pretvoren u prah i na sve to je dodata neka aroma kako bi ukus bio privlačan. Svi veoma dobro znamo kakav si ukus i miris prave domaće surutke i verujem da j većina vas ne može ni da pogleda, iako je najdraviji proizvod koji postoji (više to tome pročitajte u sekciji suplementacija). Kada whey protein izmešamo sa 400ml vode i lepo ga promućkamo da ne bi ostale gromuljice, popijemo ga i uživamo u zaista lepim ukusima. Koliko vam se puta desilo da zaboravite da operete šejker i on ostane tako preko noći zatvoren?Kakva je situacija kada ga otvorite posle dan, dva ili možda tri ? Kladim se da vam svojim neverovatno odvratnim mirisom ustajlosti, koji podseća na kombinaciju pokvarenih jaja i crkotine, u potpunosti pokvari treuntak, a možda natera i na povraćanje. 
E to je upravo taj sastojak whey iz surutke koji ne trpi toplotu kao ni sam protein, za koji se preporučuje da boravi na hladnom i mračnom mestu. Sad uzmite za primer da koristite i ostale suplemente koje sam gore naveo, a ne perete redovno svoj šejker u kojem se talože materije više vrsta koje u kombinaciji sa nečistoćom šejkera, plastikom i svojim hemijskim ukrštanjem stvara jedan toksični šejk koji ćete unositi u sebe, možda jednom, možda nekoliko desetina, a možda i stotina puta. Razmislite dobro o tome i održavajte higijenu šejkera i sopstveno zdravlje. Predlog jeste da vam šejker, dok ga ne koristite, uvek stoji vodom do vrha napunjen, zatim ga pre upotrebe još jednom operete, izmutite šejk i ponovite detaljnije pranje. Ukoliko ste u teretani operite ga površno na česmi u kupatilu, a detaljnije kada dođete kući i opet ga napunite vodom i ostavite tako da stoji do naredne upotrebe. Verujem da o ovome niste često razmišljali niti vam je nekada palo na pamet koliko zapravo neke stvari mogu biti opasne.
AKCIJE I REAKCIJE
Koliko vam se puta desilo da u teretani vežbate na jednoj spravi i priđe vam drugi vežbač sa dva čuvena pitanja, prvo: Koliko još imaš? Ako mu vaš odgovor nije po meri odma bi usledilo i drugo pitanje: Jel mogu da se ubacim? Meni se to baš često dešava, posebno ukoliko trenirate u večernjim terminima, u manjim objektima u mom slučaju na kruzeru. Inače uvek volim da treniram ujutru, zaobilaska gužve u širokom luku, a i mnogo lepše i energičnije se osećam za vreme treninga i u nastavku dana, što verujem da je slučaj i kod vas. Naime, dešavalo se i meni da ja nekoga spopadnem sa istim tim pitanjima i da naletim na svakojake odgovore kao što su: E tebra, imam još 2 serije onako namršteno, Bro, i have 10 more series, sorry this is mine at the moment, ili recimo da mi odgovori tako što klimne glavom ili odmahne rukom kao da sam ker, što bi značilo samo da se pomerim ili sačekam dok on specijalac ne završi svoje jahanje sprava sa deset serija bez ikavkog smisla i programa. Ovo su samo neki od najgorih odraza ljudske nekulture u teretanama, ali naravno da postoje i oni ljubazni i kulturni ,nažalost u manjem broju, ali hvala Bogu pa ih ima. Njihovi odgovori su u ovom nekom kontekstu: Naravno druže, ubaci se slobodno, imam još tri serije, ali se priključi , sorry my friend i just started, but if you want we can share it, itd itd… Ovo je nešto što je jako lepo i nešto što meni lično daje veru u ljude i lepša vremena iako se nemamo baš čemu lepom nadati u budućnosti, nekako sam navikao da budem maksimalno optimističan u svemu. Slučaj kod mene u takvim situacijama jeste da ću uvek kulturno i prijateljski odgovoriti , kao opciju dva uvek ću se ponudiću da delimo spravu i na kraju da asistiram vežbaču ukoliko se bori sa velikim težinama i li poteškoćama. 
To svako ko me poznaje i koga sam trenirao može da posvedoči, da li ta navika potiče iz kuće ili je profesionalna deformacija ostaje da procenite… Ja znam šta je. Zašto ne bismo svi bili složni i uvek raspoloženi da pomognemo i izađemo u susret? To je ono što bi mene najviše radovalo, kapiram da su najčešći uzroci lošeg međuljudskog odnosa, nervoza, lični neuspesi i ostale stvari i da dosta ljudi dolazi u teretani kako bi se žargonski rečeno „izduvali“ pa samim tim šire i negativnu energije na druge ljude. Trening treba shvatiti kao najlepšu moguću stvar koja će nam pomoći da se još lepše osećamo, a ne da budemo negativni. Setite se ovog teksta ako se nađete u sličnim situacijama i postupite najbolje moguće.GENIJALCI I SVEZNALICE
I kao poslednja stvar u ovom blogu dolaze oni najpametniji vežbači, ljudi koji misle da sve znaju, a u stvari ništa ne znaju. Koliko ste se puta na treningu susreli sa takvom strukturom ljudi? Ja skoro baš često… Kao lični trener, uvek mi u teretani odvlači pažnju, pored gore navedenih stvari, i nepravilno izvođenje vežbi, nekakvo mlataranje tegovima, šipkama, kriva leđa, vežbanje bez disanja itd, od kojih em što nema kontrakcije mišića, em što vežbač gubi i novac i vreme, a na kraj krajeva kao najgore što može doći i do povrede. Sami znate da su reakcije ljudi u takvim situacijama negativne i da se često mogu osetiti uvređeni ili vas doživeti kao sveznalicu specijalca koji se pravi pametan. Što se mene lično tiče uvek sam raspoložen da pomognem, ispravim ili posavetujem , ali ne i da se pravim preterano pametan jer ljudi to shvataju na pogrešan način. Desilo mi se jednom da sam sasvim kulturno prišao momku na mrtvom dizanju, vežbu koju je izvodio kardinalno, i drugarski mu sugerisao da smanji kilažu, ispravi leđa i napravi pravilan ugao kako bi , pre svega, izbegao povredu, a usput i pravilno kontrahovao mišić. Njegov odgovor je bio da gledam svoja posla i samo je nastavio da radi. Tu sam se uredno izvinuo i pomerio, zatvorio oči, udahnuo duboko zatim izbacio vazduh i smireno rekao sebi „Iskuliraj, njegov je problem, u pravu je“. Od tog trenutka se uopšte ne nudim kao prva pomoć, ali ukoliko me neko uredno zamoli od sveg srca ću prihvatiti. To je moj savet i za vas, budite prijateljski nastrojeni, pomažite drugima, ali ne nasedajte na jeftine provokacije neandertalaca koji o treningu znaju kao ja atomskoj i nuklearnoj fizici. 
Da li vam se desilo nekada da izvodite određenu vežbu i da vam priđe specijalac i kaže, a ne valja to ništa, moraš ovako ili e šta radiš to, ne treba tako i smeje se onako podmuklo? Pri tom taj isti lik ode da odradi svoju vežbu i vi ostanete u potpunom šoku koliko u stvari pojam o tome nema, a ovamo vas ispravlja, provocira i na neki način vređa ličnu inteligenciju? Meni se dešavalo da viđam u teretani kako lik ispravlja drugog lika ili devojku, okej mogu razumeti da hoće da priđe devojci i da su to neki od onih jeftinih i glupih trikova, ali ako je on ozbiljan u nameri da vas ponizi pred rugima, e to je onda veliki skandal. Sve u svemu poenta priče jeste da moramo biti pozitivni, gledati u svoje dvorište i fokusirati se na trening. Ukoliko vas neko provocira ili podsmeva na kulturan način ga lliferujte, a pomozite i budite fini prema onima koji to zaslužuju i sigurno neće biti problema. Do sledećeg bloga veliki sportski pozdrav!
