Category: Fitnes

Posted on by Aleksandar Đuričić

Pozdrav drugari, moje ime je Aleksandar i današnji blog posvećujem kulturi, higijeni i ponašanju u teretani i sportskim centrima pa hajde da počnemo. Prva i osnovna stvar jeste poštovanje pravila teretane, odnosno sportskog centra, čak i u slučajevima ako ona nisu naglašena u samom objektu, ipak bismo morali da ih poštujemo prvenstveno radi sebe pa onda i radi drugih. Šta to podrazumeva? Svaka osnovna kultura polazi iz sopstvenog doma i nju bismo morali da nosimo svuda sa sobom, u ovom našem slučaju u teretanu. Kod kuće smo, sremamo se za jak i kvalitetan trening, čiste stvari za trening pakujemo u torbu, dok patike obavezno idu u dodatnu kesu. Raspoloženje je na maksimalnom nivou sa očekivanom povišenom dozom uzbuđenja što u kombinaciji daje sjajan sklop. Spakovali smo vodu, dva peškira , rukavice, steznike za zglobove, protein šejker za posle treninga i naravno naoružan telefon inspirativnom muzikom, u mom slučaju kvalitetnim starim narodnjacima, beogradskim sindikatom ili miks panove flaute, muzike koja potiče iz dubine amazonskih šuma i Južne Amerike i baš ta muzika mi daje neverovatnu energiju. Stigli smo u teretanu i sada se sigurno pitate zašto dva peškira, a ne jedan i šta tačno podrazumeva čist šejker?

PEŠKIRI KAO OSNOVNI VID POŠTOVANJA

Jedan od najvećih vidova međusobnog nepoštovanja jeste upravo koršćenje sprava bez zaštite i ja sam na to zaista alergičan, kao i većina vas. Dešavalo mi se u milion navrata da se pokačim i razmenim nekoliko, i ne baš prijatnih reči, sa vežbačima u raznim teretanama, kako kod nas tako i tokom rada na prekookeanskim kruzerima. Genijalac je prethodno popio nekakav fat burner, za koji mu je tamo neko rekao da pomaže i da je jako dobar za mršavljenje. Tako prepaljen ode prvo na kardio traku, tamo se oznoji kao životinja, uz to se nije istuširao od prethodne ili možda još dalje noći, tako znojav, neprijatnog mirisa on ne mari , ajde za sebe, nego ni za ljude oko sebe. Silazi sa trake, malo se prošeta po teretani kako bi dodatno zagadio prostor i odmorio, udiše i izdiše, šireći bakcile, kao parna lokomotiva na transibirskoj železnici, a zatim tako mokar legne npr. na bench press klupu, bez da je prethodno postavio peškir na istu. Kreće da radi, nabaci na praznu šipku razne težine tegova, uredno složenih na svom mestu i odradi 4,5 serija, završi , ustane i bez ikakvog blama se premesti na drugu spravu ostavivši za sobom natopljenu klupu sopstvenim znojem i sve tegove na šipci, bez da ih vrati na mesto odakle ih je uzeo. Koliko ste se puta susreli sa ovakvom vrstom vežbača? Ja mali milion puta i bez ljutnje, nikoga nemam u nameri da favorizujem niti dajem prednost, ali to su u čak 80% bili muški vežbači koji nepoštuju ni spostvenu higijenu ni svoju okolinu.

Zaista ne znam da li je toliko teško, u najgorem slučaju, obrisati klupu za sobom dezinfekcionim maramicama koje se nalaze u skoro svakoj teretani, ako već niste poneli peškir sa sobom. Ovo spada u jednu od stvari koju nikada neću moći da razumem i prihvatim i uvek ću imati šta da kažem takvim ljudima ukoliko ih budem sretao jer počinjem od sebe. Prva i osnovna stvar jeste da ostavim čisto i uredno iza sebe jer sam takvu situaciju i zatekao, tako sam vaspitavan kao i većina vas naravno. Pokaži svoju najlepšu stranu,pospremi i počisti za sobom, ne samo u teretani, već gde god senalazili. Peškiri su za mene nezaobilazna stvar, dva komada jer jedan služi za klupu, a drugi za tuširanje nakon treninga. Iskreno dešavalo se i meni, kao i svima da zaboravim da ga ponesem ili ponesem jedan umesto dva. U tom slučaju taj jedan ide na klupu, a tuširaću se kući kad dođem, neće bojler pobeći nigde. Ukoliko se desi da nemam peškir obavezno obrošem klupu za sobom i klupu i ručke koje sam koristio, iako imam rukavice uvek na rukama. Verujem da to svi možemo da uradimo, da poštujemo prvenstveno sebe, pa posle druge vežbače i vlasnike sportskih prostora, posebno u periodu tokom i nakon pandemije korona virusa.

ODRŽAVANJE HIGIJENE ŠEJKERA

Ukoliko smo redovan i ozbiljan vežbač u tom slučaju u 90% slučajeva koristimo suplementaciju kao dadatke našoj redovnoj ishrani. O samoj upotrebi suplementacije pisao sam u prethodnim blogovima. Kako peremo čašu i tanjir nakon pića i hrane isto tako je i sa šejkerom samo što je šejker daleko lošija varijanta. Zašto je lošija? Prva i osnovna stvar jeste jer je u skoro 100% slučajeva pravljen od teške i guste plastike, materijala koji ne trpi dug boravak tečnosti u sebi i materijala koji ma koliko bio star ili nov, uvek ispušta otrovne supstance u ne toliko jakim količinama, ali svakako nepoželjnim za ljudski organizam. Najbolja opcija jeste staklo, ali niko ne pravi staklene šejkere već eventualno limene koji se takođe ne mogu pohvaliti kvalitetom. Dakle kada koristimo šejker moramo ga prati i pre i nakon upotrebe proteina, kreatina , glutamina ili nekih drugih suplemenata koje koristite. U ovom slučaju uzimam whey protein za primer jer samo njega i koristim. Whey protein je čist protein izvučen iz surutke i pretvoren u prah i na sve to je dodata neka aroma kako bi ukus bio privlačan. Svi veoma dobro znamo kakav si ukus i miris prave domaće surutke i verujem da j većina vas ne može ni da pogleda, iako je najdraviji proizvod koji postoji (više to tome pročitajte u sekciji suplementacija). Kada whey protein izmešamo sa 400ml vode i lepo ga promućkamo da ne bi ostale gromuljice, popijemo ga i uživamo u zaista lepim ukusima. Koliko vam se puta desilo da zaboravite da operete šejker i on ostane tako preko noći zatvoren?Kakva je situacija kada ga otvorite posle dan, dva ili možda tri ? Kladim se da vam svojim neverovatno odvratnim mirisom ustajlosti, koji podseća na kombinaciju pokvarenih jaja i crkotine, u potpunosti pokvari treuntak, a možda natera i na povraćanje. E to je upravo taj sastojak whey iz surutke koji ne trpi toplotu kao ni sam protein, za koji se preporučuje da boravi na hladnom i mračnom mestu. Sad uzmite za primer da koristite i ostale suplemente koje sam gore naveo, a ne perete redovno svoj šejker u kojem se talože materije više vrsta koje u kombinaciji sa nečistoćom šejkera, plastikom i svojim hemijskim ukrštanjem stvara jedan toksični šejk koji ćete unositi u sebe, možda jednom, možda nekoliko desetina, a možda i stotina puta. Razmislite dobro o tome i održavajte higijenu šejkera i sopstveno zdravlje. Predlog jeste da vam šejker, dok ga ne koristite, uvek stoji vodom do vrha napunjen, zatim ga pre upotrebe još jednom operete, izmutite šejk i ponovite detaljnije pranje. Ukoliko ste u teretani operite ga površno na česmi u kupatilu, a detaljnije kada dođete kući i opet ga napunite vodom i ostavite tako da stoji do naredne upotrebe. Verujem da o ovome niste često razmišljali niti vam je nekada palo na pamet koliko zapravo neke stvari mogu biti opasne.

AKCIJE I REAKCIJE

Koliko vam se puta desilo da u teretani vežbate na jednoj spravi i priđe vam drugi vežbač sa dva čuvena pitanja, prvo: Koliko još imaš? Ako mu vaš odgovor nije po meri odma bi usledilo i drugo pitanje: Jel mogu da se ubacim? Meni se to baš često dešava, posebno ukoliko trenirate u večernjim terminima, u manjim objektima u mom slučaju na kruzeru. Inače uvek volim da treniram ujutru, zaobilaska gužve u širokom luku, a i mnogo lepše i energičnije se osećam za vreme treninga i u nastavku dana, što verujem da je slučaj i kod vas. Naime, dešavalo se i meni da ja nekoga spopadnem sa istim tim pitanjima i da naletim na svakojake odgovore kao što su: E tebra, imam još 2 serije onako namršteno, Bro, i have 10 more series, sorry this is mine at the moment, ili recimo da mi odgovori tako što klimne glavom ili odmahne rukom kao da sam ker, što bi značilo samo da se pomerim ili sačekam dok on specijalac ne završi svoje jahanje sprava sa deset serija bez ikavkog smisla i programa. Ovo su samo neki od najgorih odraza ljudske nekulture u teretanama, ali naravno da postoje i oni ljubazni i kulturni ,nažalost u manjem broju, ali hvala Bogu pa ih ima. Njihovi odgovori su u ovom nekom kontekstu: Naravno druže, ubaci se slobodno, imam još tri serije, ali se priključi , sorry my friend i just started, but if you want we can share it, itd itd… Ovo je nešto što je jako lepo i nešto što meni lično daje veru u ljude i lepša vremena iako se nemamo baš čemu lepom nadati u budućnosti, nekako sam navikao da budem maksimalno optimističan u svemu. Slučaj kod mene u takvim situacijama jeste da ću uvek kulturno i prijateljski odgovoriti , kao opciju dva uvek ću se ponudiću da delimo spravu i na kraju da asistiram vežbaču ukoliko se bori sa velikim težinama i li poteškoćama. To svako ko me poznaje i koga sam trenirao može da posvedoči, da li ta navika potiče iz kuće ili je profesionalna deformacija ostaje da procenite… Ja znam šta je. Zašto ne bismo svi bili složni i uvek raspoloženi da pomognemo i izađemo u susret? To je ono što bi mene najviše radovalo, kapiram da su najčešći uzroci lošeg međuljudskog odnosa, nervoza, lični neuspesi i ostale stvari i da dosta ljudi dolazi u teretani kako bi se žargonski rečeno “izduvali” pa samim tim šire i negativnu energije na druge ljude. Trening treba shvatiti kao najlepšu moguću stvar koja će nam pomoći da se još lepše osećamo, a ne da budemo negativni. Setite se ovog teksta ako se nađete u sličnim situacijama i postupite najbolje moguće.

GENIJALCI I SVEZNALICE

I kao poslednja stvar u ovom blogu dolaze oni najpametniji vežbači, ljudi koji misle da sve znaju, a u stvari ništa ne znaju. Koliko ste se puta na treningu susreli sa takvom strukturom ljudi? Ja skoro baš često… Kao lični trener, uvek mi u teretani odvlači pažnju, pored gore navedenih stvari, i nepravilno izvođenje vežbi, nekakvo mlataranje tegovima, šipkama, kriva leđa, vežbanje bez disanja itd, od kojih em što nema kontrakcije mišića, em što vežbač gubi i novac i vreme, a na kraj krajeva kao najgore što može doći i do povrede. Sami znate da su reakcije ljudi u takvim situacijama negativne i da se često mogu osetiti uvređeni ili vas doživeti kao sveznalicu specijalca koji se pravi pametan. Što se mene lično tiče uvek sam raspoložen da pomognem, ispravim ili posavetujem , ali ne i da se pravim preterano pametan jer ljudi to shvataju na pogrešan način. Desilo mi se jednom da sam sasvim kulturno prišao momku na mrtvom dizanju, vežbu koju je izvodio kardinalno, i drugarski mu sugerisao da smanji kilažu, ispravi leđa i napravi pravilan ugao kako bi , pre svega, izbegao povredu, a usput i pravilno kontrahovao mišić. Njegov odgovor je bio da gledam svoja posla i samo je nastavio da radi. Tu sam se uredno izvinuo i pomerio, zatvorio oči, udahnuo duboko zatim izbacio vazduh i smireno rekao sebi “Iskuliraj, njegov je problem, u pravu je”. Od tog trenutka se uopšte ne nudim kao prva pomoć, ali ukoliko me neko uredno zamoli od sveg srca ću prihvatiti. To je moj savet i za vas, budite prijateljski nastrojeni, pomažite drugima, ali ne nasedajte na jeftine provokacije neandertalaca koji o treningu znaju kao ja atomskoj i nuklearnoj fizici. Da li vam se desilo nekada da izvodite određenu vežbu i da vam priđe specijalac i kaže, a ne valja to ništa, moraš ovako ili e šta radiš to, ne treba tako i smeje se onako podmuklo? Pri tom taj isti lik ode da odradi svoju vežbu i vi ostanete u potpunom šoku koliko u stvari pojam o tome nema, a ovamo vas ispravlja, provocira i na neki način vređa ličnu inteligenciju? Meni se dešavalo da viđam u teretani kako lik ispravlja drugog lika ili devojku, okej mogu razumeti da hoće da priđe devojci i da su to neki od onih jeftinih i glupih trikova, ali ako je on ozbiljan u nameri da vas ponizi pred rugima, e to je onda veliki skandal. Sve u svemu poenta priče jeste da moramo biti pozitivni, gledati u svoje dvorište i fokusirati se na trening. Ukoliko vas neko provocira ili podsmeva na kulturan način ga lliferujte, a pomozite i budite fini prema onima koji to zaslužuju i sigurno neće biti problema. Do sledećeg bloga veliki sportski pozdrav!

Posted on by Aleksandar Đuričić

Pozdrav svim ljubiteljima putovanja i avantura po svetu, u današnjem blogu pišem na temu jednog od gradova koji je u stvari ujedno i država oa hajde da krenemo laganica. 

Hong Kong je grad na jugu Kine, odnosno država koja zvanično ima svoju granicu sa Kinom, imaju svoju vakutu a ona je Hongkonški dolar, zatim imaju i svoje pasoše i dokumentaciju. Dobro nam je poznata stvar da se Hong Kong odvojio od Kine baš kao i Macau koji se nalazi nekih 50ak  kilometata od Hong Konga… O Macau ću pisati u narednom blogu jer sam i tamo provodio vreme i može se reći nešto lepo i zanimljivo. Naime, kao što sam spomenuo Hong Kong ima svoju granicu i ovaj grad se graniči sa Šenženom, gradom od 20 i kusur miliona stanovnika u kojem sam radio i živeo 6 meseci. Upravo ovaj granični prelaz najveći je prijatelj ilegalnim radnicima u Kini kojih je previše danas i ja sam bio jedan od njih da još jednom napomenem. Kao što sam spomenuo ukoliko ste bez radne vize u Kini, a radite ilegalno dužni ste da na svakih 30 dana tako reći sečete granicu takk što ćete napustiti Kinu i vratiti se u nju. Za takve stvari svi koriste Makau ili Hong Kong akk je reč o južnom delu Kine dok ilegalci na severu Kine koriste Južnu Koreju za koju ne treba turistička viza. Tokom boravka u Kini bio sam 10ak puta u Hong Kongu, upoznavao grad i posećivao najpoznatije znamenitosti i lokalitete koje poseduje. Mogu slobodno reći da je Hong Kong po mnogo čemu daleko drugačiji od Kine, navešću neke od razlika. Pod broj jedan mnogo je čistije, urednije, skoro svi govore engleski jezik, najveće svetske kompanije smeštene su u Hong Kongu, tamo je i jedan od najprometnijih aerodroma u svetu, ali na sve to ovaj grad soada u jedan od najskupljih gradova sveta i u tom sam se lično uverio. Moj prvi duži boravak u ovom gradu bio je u decembru mesecu kada sam išao da predam papire za Tajlandsku vizu pošto sam novu godinu tamo dočekao. Procedura je bila da se radnim danima od 8 do 10 ujutru predaje neophodna papirologija pa se po vizu dolazi tek sutradan do podneva. To je bila idealna prilika da prenoćim u jednom od najluksuznijih gradova sveta. Prikupio sam sve papire za ambasadu i metroom u Šenženu se uputio crvenom linijom do železničke stanice “Šenžen North” odakle se odvija glavni železnički saobraćaj za celu Kinu. Kupio sam kartu za brzi voz, cena je bila 75 juana što iznosi približno 10 eura u jednom pravcu, a vremenski period za koji je stizao do železničke stanice Koulon u Hong Kongu bio je neverovatnih 13 minuta. Valja spomenuti da se svih 13 minuta vozi tunelom i samo se u jednom trenutku voz nadje u Hong Kongu. Postoji i jeftinija opcija, a to je da se u Šenženu ide do kraja crvene linije, stanica Futian pa se predje peške granica i pasoška, a zatim se u Hong Kongu hvata metro do centra grada. Došao sam u centar grada, preko navigacije pronašao adresu ambasade Tajlanda koja je bila smeštena u biznis delu grada gde su u ostale mnogobrojne svetske kompanije. Proceduru u amabasadi sam završio za bukvalno 1.minuta i rečeno mi je da dodjem sutradan posle 10h da preuzmem vizu za Tajland. Imao sam čitavih 24 sata na raspolaganju. Bilo je negde oko podneva, otišao sam da posetim čuvenu Victoria Pick, lokalitet koji važi za drugi najposećeniji u gradu. U pitanju je prelepi vidikovac sa kojeg se pruža nestvaran pogled na ceo grad i baš iz ove perspektive se može videti koliko je Hong Kong lep i razbacan grad, izuzetno podseća na Rio kada se gleda sa brda gde je smeštena statua Isusa Hrista. 

VIKTORIA PICK

Stigao sam peške do početne tačke, prethodno sam prolazio kroz neverovatno uređene parkove, sa jezerima, šumama i fontanama. Bilo je krajnje uživanje šetati se ovim delom Hong Konga. Početna tačka od podnožja do Viktorie nalazila se nekih 20ak minuta šetnje od centralnog dela grada. Kartu sam platio neverovatnih 150 Hong Kong dolara što je oko 20 eura, kažem neverovatnih jer sam se vozio nekakvim vagonom koji je do vrha stigao za 4 minuta, a tek posle sam sa vrha video da postojj i pešačka staza za koju mi nisu hteli reći jer na taj način gube posao u prevozu. Zaista jako kratka, a preskupa vožnja iskren da budem. 

Kada sam se popeo na vrh nije više bilo razloga da žalim za novcem jer pogled koji se pružao sa tog mesta vredeo je daleko više od tih 20 eura. Bujna vegetacija koja okružuje brdo koje se prostire iznad grada, bezbroj turista i restorani koji su smešteni na samom vidikovcu rečima nije moguće opisati. Iako nisam baš imao sreće sa vremenskom prognozom jer je bilo poprilično oblačno pa je vidljivost bila smanjena, ali sam u svakom slučaju uživao u lepoti kojoj se nisam mogao načuditi. Mogu da zamislim tek koliko je lepo kada je nebo u potpunosti čisto. Važno je napomenuti da ovaj lokalitet dnevno poseti desetinu hiljada turista, vozovi se obraćaju na svakih 10 minuta a radno vreme je od 7 ujutru do 7 uveče i to su periodi kada se može uživati kako u izlasku tako i u zalasku sunca. Zaista predivan period proveden na Viktoriji. Ukoliko se odlučite za Hong Kong ovo nikako ne biste smeli da propustite kao ni lokalitet broj 1, a on nosi nazi “Big Buddha Temple” 

VELIKI BUDA NA OSTRVU LANTAU

Ovo je bio definitivno najlepši izlet u Aziji, ako izuzmem posetu velikog kineskog zida koji nema konkurenciju. Iz centralnog dela gde se nalazi glavna železnička stanica Kowlon isto se nalazi i metro koji vozi do dela grada gde se nalazi ovaj neverovatan hram. Postoje dve opcije odlaska na ostrvo jedna je brodom koji košta olo 15 eura povratna karta a druga je opcija metroom, narandžastom linijom do kraja pa se tu hvata ili bus koji košta svega 3 eura ili žičara koja je malo skuplja. Cene karata za žičaru su 20 eura u jednom pravcu ako ćete da se vozite običnom žičarom a cena povratne karte iznosi olo 30 eura, a ako želite da se vozite osnovnom, tj običnom žičarom, ako želite onom boljom onda će vas cena u jednom pravcu koštati oko 30 eura a u oba 50 eura. Razlika je jer ova skuplja ima stakleni providni pod kroz koji možete gledati ispod vas tokom vožnje, iskren da budem ništa specijalno. Moja odluka je bila da do hrama prvo odem jeftinijom varijantom, odnosno busem kojem treba oko 35 minuta do hrama, a da se vratim žičarom kako bih bolje video ceo grad sa velike visine. Žičarom se dolazi za 15ak minuta i pogled je zaista impresivan. Može se videti aerodrom, jedam deo Hong Konga u kojem živi elita, i naravno more gde je i smešten najveći most i autoput na svetu o kojem ću kasnije napisati neku reč. Stigao sam na ostrvo Lantau i molio Boga da ne bude magle i velike oblačnosti jer se u takvim situacijama hram ne vidi u poptunosti. Stigao sam i baš je tako i bilo, naime Buda se nije video, bio je zarobljen u magli, ali na moju sreću i sreću mnogobrojnih turista kroz 20ak minuta magla se razišla i mogli smo videti ono zbog čega smo i došli. A to je budistički hram “Big Buddha”. 

Veliki Buda je najveći budistički hram u Aziji koji predstavlja sveto mesto za Kineski narod. Smešten je na ostrvu Lantau u neposrednoj blizini aerodroma u Hong Kongu. Koliko je ovaj hram važan za kineski narod svedoči i sam podatak da se dnevno ka ovom hramu uputi više desetina hiljada ljudi. Ulaz u hram je slobodan, a sama statua velikog bude smeštena je na brdu okruženom prirodom i zelenilom. U stvari to je jedan veliki kompleks manjih hramova dok Veliki Buda zaista odskače od ostalih. U sedećem položaju, skrštenih nogu i sa podignutom desnom otvorenom šakom simbolizuje slobodu, zdravlje veru i ljubav a ujedno pozdravlja i želi toplu dobrodošlicu svakom turisti koji mu dodje. Do samog vrha dolazi se stepenicama kojih ima, ako se ne varam, 223 ukupno i to je brojka koja u Budističkoj veri ima ogroman značaj. Na samom vrhu oko velikog Bude nalazi se još 10ak manjih skulptura i svetaca iz Kineske  vere dok se ispod Bude nalazi i hram u kojem se pale sveće, odaje počast i tu se takođe mogu videti razne fotografije iz davnih vremena. Zaista impresivno mesto koje bih od srca svakom preproučio. Ono što me najviše impresioniralo jeste sitacija kada sam video ženu od otprilike 60 godina koja je ljubila svaki stepenik, tako što ustane popne se na stepenik ispred, zatim sklopi šake pomoli se, izgovori neke reči i poljubi stepenik i tako ne išla bukvalno od prvog do poslednjeg stepenika. Ja sam završio ceo obilazak velikog Bude, napravio odlične fotografije, video snimke, upoznao se sa raznim ljudima, otišao dole da posetim i ostale hramove iz kompleksa i posle nekih 1.5 sat sam se vratio da napravim još jednu sliku iz podnožja a onoj gospodji je ostalo jos nekih 50ak stepenika da izljubi pa sami procenite koliko je to poštovanje. Proveo sam na ostrvu nekoliko sati kada je došao trenutak za povratak, uputio sam se ka žičari, platio 20 eura i uživao u maestralnoj vožnji i pogledu. Iz žičare se mogao videti hram iz ptičje perspektive, moć prirode koja ga okružuje i naravno pogled na gradski aerodrom i autoput. Ako krenete ka Hong Kongu, ne propustite ovu eksurziju nipošto! Ovaj hram sam odavmo vidjao na raznim slikama i dokumentarnim filmovima i zaista mi se svideo, rekao sam sebi ako ikada budem bio u Kini da ću morati sa ga posetim. Iako sebe nisam ni mogao da zamislim u ovoj državi, želja se ipak ostvarila, a posetom ovog hrama i velikog Kineskog zida ispunio sam sebi još jednu u nizu najvećih želja. 

NAJVEĆI MOST NA SVETU

Kao što sam spomenuo u gornjem delu pored brojnih lepota koje poseduje ovaj grad Hong-Kong ze može pohvaliti time da je jedan od vlasnika najvećeg mosta na planeti. Naime od aerodroma u gradu pa sve do Makau, države koja je takođe odvojena od Kine graničnim prelazom, sagrađen je most koji ima dužinu 49.5 kilometara i spaja ove dve zasebne države. Možda to i ne bi toliko čudno da most ne ide preko i ispod mora. Odmah kod aerodroma u Hong-Kong-u može se se posle nekih kilometar videti kako most nestaje u moru oa se pojavljuje opet negde tamo na pola puta da bi vožnja ponovo išla ispod nivoa mora gde se na kraju izlazi u Makau. Izuzetno kvalitetan put, maksimalno dobro obeležen znakovima i signalizacijom, ceo most je pod video nadzorom a osećaj voziti se ovim putem isti je kao da ste u vazduhu. Neverovatna građevina čije je izgradnja koštala čak 138 milijardi dolara. Pušten je u rad u oktobru 2018.godine, neposredno nakon mog dolaska u Kinu, tako da se mogu pohvaliti da sam se vozio ovim svetskim čudom za svega 8 eura. Jako lepo iskustvo i takodje topla preporuka za sve koje put nanese ka Kini. 

STANDARD I CENE U GRADU

Za kraj bih se samo još malo nadovezao na početak bloga kada sam napisao da je jedan od najskupljih gradova u svetu i zaista je tako. Proputovao sam i posetio mnogo država, negde je bilo jeftino, negde malo skuplje, ali Hong-Kong je preskup u bukvalnom smislu te reči. Flašicu vode od 0.5l na običnoj uličnoj trafici platio sam neverovatnih 40 Hong Kong dolara što je oko 600 dinara, verovali ili ne. Snickers čokoladica koštala je oko 4 eura a 3 zelene jabuke platio sam neverovatnih 6 eura. U restoran bez 100 eura ni ne pomišljajte da uđete, a prenoćište u najsocijalnijem hostelu, koji drže indijci, platio sam 45 eura noć u sobi sa jos 13 osoba. Smeštaj je bio jeziv, ne daj Bože nikome. Osećao sam se kao migrant bukvalno i u pola večeri sam hteo da ga napustim i ostatak večeri do svitanja provodem napolju eto koliko je loš smeštaj bio. Prljav, oronuo, sa užasnim kupatilom ovaj smeštaj je definitivno ušao u sami vrh najgorih ikada. Kasnije sam tek shvatio zašto je bio ubedljivo najpovoljniji od svih ostalih a cena mu je bila čak 45 eura za noć dok je svaki iole ozbiljniji smeštaj imao cenu od 100 pa i do 1000 eura za noćenje što ipak nije u mojoj kategoriji 😁 Ovo bi otprilike bilo sve kada je Hong Kong u pitanju, ukoliko se razmišljate o poseti ovom gradu budite sigurni da ima svašta da se vidi, ali i to da vam je potreban poprilično dubok džep. Srdačan turistički pozdrav 🌎

Posted on by Aleksandar Đuričić

Pozdrav drugari, ovom blogu nešto detaljnije ću pisati o dodacima ishrani, podeliti suplementaciju u dve grupe i reći nešto više o načinu upotrebe. Pre svega prvo i osnovno šta ću uraditi jeste podeliti suplementaciju na dve strane, a to su teška i laka suplementacija. Pa hajde da kažemo nešto više o ove dve stvari.

Suplementacija kao dodatak ishrani

Na samom startu odmah želim da napomenem da su najčešće greške ljudi, mahom omladine, te što u proteini recimo vide nekakav magičan napitak i misle da će ih on za 30 dana učiniti mišićavim, jakim i drugačijim. GREŠKA OGROMNA!!! Pre svega protein niti je čarobni napitak, niti je ishrana već je DODATAK redovnoj zdravoj ishrani koju uzimamo tokom dana. U Lakšu suplementaciju, koja se kategoriše kao dodatak ishrani, a ne ishrana, zapamtite ovo dobro, spadaju : Whey Protein, BCCA (esencijalne amino kiseline) , Kreatin monohidrat, Laktoza, Fruktoza, Dekstroza, Maltodekstrin, Minerali, Vitamini, L- Karnitin i Glutamin pa čak i surutka u prahu koja je odličan izvor proteina. Sve nabrojane stavke spadaju u regularne stvari koje svi profesionalni sportisti koriste, a koje se nalaze u praškastom stanju izvučeni u većini slučajeva iz prave hrane i prirodnih sastojaka voća, povrća, mesnih i mlečnih proizvoda. Svako ljudsko telo poseduje navedene stavke u minimalnim količinama , ali nije ih moguće sintetisati u dovoljnim količinama pa ih moramo unositi dodatno putem praha i tečnosti. Svi smo svesni smo da dnevnu dozu proteina, koja je potrebna našem telu, ne možemo nikako uneti putem regularnih obroka jer bismo u tom slučaju morali da pojedemo recimo 13kg pirinča, 4 pileta 33 jaja i gajbu banama dnevno što je, složićete se sa mnom, apsolutno nemoguće. Iz tog razloga koristimo whey protein u prahu jer je u tu izvučen čist protein iz prave hrane i pretvoren u prah tako da su nam 1-2 merice dovoljne da zadovoljimo dnevne potrebe proteina u organizmu. 

Besciljna upotreba

Da li treba koristi suplemente napamet i bez cilja? Naravno da NE! Za sve što se radi u životu mora da postoji jasan cilj. Naravno da nećete piti ništa od lake supelementacije ukoliko vam nije potrebna, ukoliko ne trenirate i niste sportista, koja bi bila poenta? Svako zašto ima i svoje zato pa prema tome pre svega se edukujte o svemu, čitajte, a najpre se konsultuje sa stručnim licima kao što je vaš lekar, nutricionista ili pak lični trener. Nikada nemojte uzimati stvari na svoju ruku jer nikada ne znate koja će biti reakcija vašeg organizma. Čuvajte zdravlje pre svega!

Umerenost pri upotrebi

Takođe još jedna česta greška moja se javlja kod početnika i nedovoljno edukovanih vežbača jeste ta što redovne obroke zamenjuju proteinima i piju ga više puta dnevno radi lepog ukusa mislivši da je to zdravo i ispravno, a da li je? Apsolutno NE, NIKAKO! Ponavljam još jednom protein se pije nakom odradjenog treninga i on tada ima za cilj da oporavi i nahrani naše mišiće. Prekomerna upotreba proteina i svih gore nabrojanih stavki može naneti ozbiljne probleme, najpre bubrezima pa posle i ostalim delovima, a na sve to i stvoriti kontra efekat na mišiće i telo, a to nam defitivno nije potrebno. Više informacija o načinu upotrebe proteina i ostalih lakih suplemenata detaljnije pročitajte u sekciji ispod ove, koja nosi naziv “Vrste Suplemenata”

Čemu služi protein?

Kao što sam spomenuo Whey protein u prahu se pije kao olakšana verzija i najčešće nakon odradjenog treninga. Tokom treninga mišići trpe veliki napor, mišićna vlakna se razvlače, dolazi do zamora, stvaraju se šupljine koje se moraju nahraniti i popuniti a sve to ćemo uraditi zdravom ishranom i lakom suplemetacijom. Merica whey proteina nakom treninga odlična je stvar za oporavak mišića i to je stvar kojom sprečavamo razgradnju a podstičemo izgradnju mišićne mase. Uz odmor i redovnu ishranu, koja mora da sadrži minimum 4 a maksimum 6 obroka na dnevnom nivou, gotovo sigurno ćemo dovesti naše telo do rezulatata i napredka. Ukoliko se desi da odstupamo od navedenih stvari veoma lako može doći do kontra efekta koji izazivaju ubistvo mišića i zdravlja. Dakle pravilan i umeren trening, zdrava izbalansirana ishrana, pravilan unos suplemenata i ODMOR ključni su faktor u razvoju i rastu naših mišića. Detaljnije o Proteinu pročijte u sekciji “vrste suplemenata” pod naslovom “Protein”

Strpljenje i upornost

Trening je jedna složena stvar koja zahteva dosta napora, truda i rada. Mišić da bi rastao pravilnim i prirodnim putem moramo mu posvetiti veliku pažnju, možemo to uraditi daleko brže na nezdrav način, ali čemu to? O tome pročitajte više u nastavku teksta. Dakle još jednom bih spomenuo sve što je prirodnim putem stečeno je i dugotrajnije, lepše i zdravije dok sa druge strane imamo nešto što se može preko noći izgraditi pa procenite sami za šta ste pre. Ipak su priroda i zdravlje nešto što nema cenu pa uvek trebamo dati golemu prednost zdravoj ishrani i dodacima ishrani, zar ne?

Loša strana teške suplementacije

Sve ima svoju dobru i lošu stranu, tako i ova cela priča o ishrani, dodacima ishrani i razvoju naših mišića. U tešku supelementaciju spadaju steroidi, anabolici, razne vrste injekcije i ostale stvari koje lično ja nikada nisam koristio u životu niti ću, a i vama drugarski i toplo od srca preporučujem da je izbegavate u širokom luku a evo i zašto? Upotrebom ove vrste suplemenata istinski se dolazi nerealno brzo do “vrhunskih” rezultata, ali isto tako i do urušavanja zdravlja, organa i moždanih ćelija. Dobijanje mišićne mase ovim putem jeste zagarantovano, ali prekidom konzumacije istih supstanci i apstinencijom od treninga jako brzo ćete se bukvalno rečeno ispumpati i izgeldaćete kao da nikada niste niste ušli u teretanu, a pritom ćete izgubiti i na snazi i na volji.

Posledice teške suplementacije

Jako je lako prepoznati osobu koja koristi teške suplemente. Te osobe su nesrasmerno građene, sa čudnim ponašanjem i često jako hiperaktivne. Ogromni veštački mišići prepuni vena, preterano znojenje, izuzetno neprijatan miris koji telo ispušta tokom dana, posebno tokom treninga, zatim psihički poremećaji pa čak i sterilitet kod muškaraca samo su neke od posledica koje sa sobom nosi upotreba ovih stvari, a koje mogu biti izuzetno kobne. Sama činjenica da pojedini ljudi u teretani dižu često i do 3 puta veće težine od sopstvene telesne. Ovo niti izgleda, niti zvuči prirodno i zdravo već na neki način izgleda kao čist hemijski produkt. Zar ne? Ne bih preterano da se uvlačim u ovu temu jer uvek ima i druga strana ljudi koja misli suprotno, a to su teme o kojima ne treba raspravljati. Ovo je lično moje mišljenje, znam da će se uvek naći neko ko se neće složiti sa mnom i to ke normalno, svačije mišljenje uvek poštujem. Za mene je ipak zdravlje na prvom mestu kao i za vas verujem, a vama ipak ostavljam da se sami odlučite da li hoćete dugoročno, izvajano telo stečeno zdravim putem ili pak veštački, što bi se reklo preko noći… Ovo je bio kratak opis i podela supelementacije, a sve detaljnije o zdravlju pročitajte u sekciji fitnes na mom veb sajtu a do sledećeg druženja šaljem srdačan sportski pozdrav 💪

Posted on by Aleksandar Đuričić
Surutka prirodni eliksir zdravlja

Pozdrav drugari, danas malo opširnije pišem na temu poznatog seoskog, magičnog napitka koji predstavlja možda i najveću kombinaciju za zdravlje. U tekstu ću vam napisati šta je tačno surutka i za šta se sve preporučuje i siguran sam da ćete nakon ovoga promeniti mišljenje o njoj pa da krenemo lagano… Surtuka je jedan od najzdravijih mlečnih proizvoda, posebno sveža, u tečnom stanju koja se dobija procesom pretvaranja kozijeg ili kravljeg mleka u sir. Pored visokih proteinskih vrednosti surutka ima velikog udela u pročišćavanju i oporavku jetre, iz tog razloga je koriste lečeni alkoholičari oboleli od ciroze jetre i drugih bolesti koje napadaju ovaj organ. Proteini surutke su najvredniji proteini koje možete da unesete u svoj organizam. Koristi koje donosi su mnogobrojne i raznolike. Proteini su osnovne gradivne materije svakog tkiva u organizmu. Bez proteina nema funkcionisanja nervnog sistema, nema imuniteta, dakle, nema života. Proteini surutke imaju najveću biološku raspoloživost (najefikasnije dolaze do delova organizma gde su potrebni). Aminokiselinski sastav proteina surutke je najvredniji u smislu da sadrži najviše amino kiselina razgranatog lanca (BCAA), kao i sve esencijalne amino kiseline. Surutka je najbogatiji izvor BCAA koje se metabolišu u mišićima, te su najvažnije i u periodima treninga, ali i u periodu oporavka nakon odradjenog treninga. Surutka sadrži amino kiseline leucin i glutamin koje su navažnije u izgradnji i rastu mišića.

Odličan izbor za naše zdravlje

Surutka je definitivno najbolji prirodni lek za jetru. Surutka se koristi prilikom svih problema sa jetrom uključujući masnu jetru, oštećenu jetru usled virusnih oboljenja ovog organa kao što su hepatitis, žutica i natečena. Surutka je posebno dobra za oštećenu jetru preteranom konzumacijom alkohola kao i masne i nezdrave hrane i odlično pospešuje regeneraciju jetre. Terapija ovim seoskim napitkom sprovodi se u dužem vremenskom periodu, tako što se svakodnevno konzumira od pola do 1 litre na dnevnom nivou. Surutka doprinosi još i čišćenju i oporavku obolele jetre ako se uporno i redovno koristi. Naravno, jako je važno da se prestane sa štetnim delovanjem i ishranom koji nastavljaju da uništavaju jetru kao što su alkoholna pića, masna hrana, začinjena hrana, prerađena hrana i kao i ostale štetne materije.

Šta sve sadrži surutka? 

Surutka u neku ruku može da pomogne i pri mršavljenju, jer sadrži veliku količinu proteina koji povećavaju mišićnu masu. Prilikom prerade mleka dobija se surutka u kojoj se zadržavaju najbitnije materijei i najvredniji sastojci iz mleka a to su vitamini  B i E, zatim važni minerali natrijum, kalijum, fosfor, magnezijum, gvoždje, cink, molidben, vitamine, aminokiseline i belančevine. Poznato je da surutka u našem telu izaziva lučenje serotonina odnosno hormona zadovoljstva koji je zaslužan oslobođanja od stresa i relaksaciju, a toplo preporučuje i za konstantan osećaj umora i bolove u mišićima usled fizičkih aktivnosti. Još jedna odlična stvar kod ovog napitka jeste što sprečava osteoporozu, skida naslage na zubima i preventivno deluje u borbi protiv karijesa. Ovaj stari, narodni lek se preporučuje svim osobama koje imaju problema sa povišenim masnoćama u krvi, a zagarantovano u potpunosti reguliše povišeni holesterol i trigliceride već nakon nekoliko nedelja redovne konzumacije. Surutka sadrži imunoglobuline i laktoferin, koji igraju ključnu ulogu u sprečavanju upala u celom organizmu, a unutrašnje upale su svakako jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih i kancerogenih oboljenja. Surutka podiže imunitet organizma i jača opštu otpornost i zato se nalazi u formulama većine novih sportskih i imunoloških dodataka ishrani, ali i ishranii za bebe.

Surutka u fitnesu i sportu

Ono što je posebno zanimljivo mlađim i fizički aktivnim ljudima je činjenica da se surutka koristi kao prirodni izvor aminokiselina, koje se metabolišu u mišićnom tkivu prilikom vežbanja u izgradnji oblika i konstitucije muskulature. Sportisti koji se bave profesionalno bodibildingom na brži način će uspostaviti mišićnu masu, ali i oporaviti svoje telo nakon treninga. Iz tog razloga na tržištu se sve više pojavljuju proteini u prahu na bazi surutke namenjeni ovim sportistima. Preporučena dnevna doza je od pola do jednog litra na dnevnom nivou, ukoliko se radi o običnoj tečnoj surutki. Preporučuje se na prazan stomak ujutro, ali nećete pogrešiti ako je budete i nekoliko puta dnevno u različitim intervalima.

Recept za pripremu

Ukoliko želite da sami napravite surutku jako je jednostavno. Dakle 1 litar svežeg mleka zagrejte u šerpi, ali ne smete dozvolite da provri. Zatim u to dodajte isceđen sok od jednog ili dva limuna i mešajte kašikom sve do trenutka dok ne počne da se formira sir i tečnost žute boje, nakon toga ćete sir odvojiti od tečnosti uz pomoć cediljke i dobićete svežu surutku. Sportski pozdrav do narednog bloga!