Category:
Danas je 12. maj, dan kada se slavi presveti Vasilije Ostroški, najveći pravoslavni svetac kojeg poštuju čak i narodi drugih veroispovesti. Ponovo sam imao tu sreću da posetim prelepi manastir, baš u vreme njegove slave, da pre svega poljubim mošti Svetog Vasilija, a zatim dišem punim plućima na terasi manastira sa koje se pruža nestvaran pogled na okolni pejzaž i to je ono za šta smatram da se ponosno treba podeliti sa ostalima. Ovo su samo neke od osnovnih informacija za one koji možda ne znaju.🌎
Manastir Ostog smešten je nekih 25km od grada Nikšića u Crnoj Gori, u zidinama stena na visini od nekoliko stotina metara iznad kanjona predstavlja pravu impozantnu građevinu koja ostavlja bez daha.⛪ Sveti Vasilije Ostroški , rodjen kao Stojan Jovanović od oca Petra i majke Anastasije poznat kao čudotvorac zemaljski bio je episkop zahumski i srpski pravoslavni svetitelj. Rodjen je 28 decembra davne 1610. godine u selu Popovo Polje, Mrkonjići u blizini Trebinja u Hercegovini🌞
Roditelji su Stojana još kao dete poslali u skriveni manastir Zavala gde se učio veronauci i crkvenom pismu nakon par godina Stojan prelazi u manastir Tvrdoš u Trebinju gde nakon završene manastirske škole dobija monaški i sveštenički čin nakon čega postaje popovopoljski paroh. Nakon toga prelazi u Pećku Patrijaršiju pa dalje na Svetu Gori, Vlašku i Ukrajinu. Upokojio se 29. Aprila 1671.godine u Manastiru Ostrog i od tada biva proglašen za sveca.🙏 Postoja razna verovanja u moći ovog svetog mesta, veruje se da noćenje pod Ostrogom leči od raznih vrsta bolesti, nepokretni prohodaju, nemi progovore a slepi progledaju. Takodje velikim grešnicima se ne preporučuje poseta ovom manastiru. Naime, istinita priča jeste da je majci beba od 7 meseci ispala iz ruku niz provaliju , pronadjena je nekoliko desetina metara niže bez ogrebotine👼Prelep je osećaj penjati se krivudavim puteljkom ka ovoj svetinji, kupiti suvenire, darovati ikone i usput sretati ljude katoličke i muslimanske vere koji dolaze sa istom namerom na ovo mesto a to je odavanje počasti i molitva za zdravlje i uspeh.
Priroda je majka i nju podjednako trebamo poštovati kao što i ona nas poštuje. Dobro došli u novi blog posvećen pravom svetskom prirodnom fenomenu koji se nalazi, ni manje ni više nego, u našoj prelepoj Srbiji, a to je reka Toplica pa hajmo lagano. 😍 Reka Toplica nalazi se na jugu Srbije i sa svojih skromnih 130km dužine protiče pored Kuršumlije Prokuplja i proteže se do Niša. Ovu reku nista specijalno ne bi razlikovalo od ostalih reka da je ne krasi moć Epigenije🏞️
Panonsko jezero čiji se jedan zaliv zavlačio između planina Jastrebac i Pasjača, ostavilo je za sobom, nakon povlačenja, zaravnjeno dno. Zemljište na tom delu sastavljeno je od vodoravnih slojeva gline, lapora i ilovače, a preko tog dela već 600.000 godina unazad teče reka Toplica.🗻 Kada se reka useca u više zemljište sastavljeno od čvrstih stena, a pored sebe ostavlja niže i mekše zemljište, nastaje anomalija poznata kao epigenija. Epigenija je veoma retka pojava, a Toplica ih ima čak dve i to obe u Prokuplju.🧭🏞️
Prva epigenija se nalazi kod brda Hisar, a duga je ceo kilometar i običnom posmaraču se čini kada posmatra reku da ona teče uzvodno.🌏
U stvari, reč je o jedinstvenom prirodnom fenomenu, kada reka ne može da probije zemljište, pa skrene svoj tok. U ovom slučaju, ona se vraća ponovo ka izvorištu, odnosno ka Kuršumliji, zaobilazi Hisar i nastavlja dalje ka Gubi, gde opet pravi krug, odnosno novu, manju epigeniju.🏞️ Možemo se pohvaliti time da je reka Toplica jedina reka u Srbiji, ali i Evropi, koju odlikuje ova pojava u dužini od oko 700 metara gde ona zaista teče uzvodno i to je fenomen koji se zaista treba poštovati i posetiti ukoliko ste u prilici. 😍
Šta znamo o Golubačkoj tvrđavi?
Naime, od prvih pisanih izvora iz 1337 god. Golubački grad je bio u posedu Ugara do nakon Kosovske bitke kada se njegovom statusu gubi trag. Negde oko 1390-e, grad je prvi put potpao pod tursku vlast, da bi već naredne on opet pao u ugarske ruke. Vazalskim sporazumom između despota Stefana Lazarevića i Bajazita, grad je pripao srpskoj depotovini između 1402. i 1410-e🏰
Sudbina grada određena je ugarsko-turskim ugovorom o miru 1503. i 1519-e, po kojem je Golubac ostao pod osmanskom vlašću. Granice turske imperije se potom pomeraju na sever, a tvrđava kao pogranični grad gubi na značaju🌏
Do 1683 god, bio je na osmanskom posedu, a potom ga zauzima austrijski car Leopold I, 1690-e ga ustupa Ugarima. Požarevačkim mirom 1718-e ponovo je dodeljen Osmanlijama i pod njihovom vlašću ostaje do Prvog srpskog ustanka, kada postaje srpski grad. Gušenjem Prvog srpskog ustanka, ponovo se vraća u osmanske ruke, dok je pod srpskom upravom opet od Drugog srpskog ustanka🗺️ Od mnogih legendi koje je narod smislio o Golupcu i njegovoj veličanstvenoj Tvrđavi, najpopularnija je o izvesnom Turčinu, oženjenom za princezu iz ovih krajeva. Po predanjima, princeza je bila zaljubljena u drugog, meštanina iz obližnjeg sela, kog je svakog dana posećivala🏰 Ljubomorni muž, komandant Golubačke tvrđave, hteo je preljubi da stane na put, pa je ženu zatvorio u najvišu kulu, koju Golupčani po obliku nazivaju Šešir-kulom, gde su joj jedino društvo pravili golubovi. Princeza ih je hranila i sa njima razgovarala, skraćujući zatočeničke godine, bajkovit je opis tobože istorijske situacije⌚ Priča dalje kaže da mužu ovo nije bilo dosta, već je svoju ženu odvezao čamcem na sred Dunava, gde je lancima vezao za stenu koju zovu Babakaj. “Veruje se da je on od nje zahtevao da se pokaje, izvikujući te reči na turskom”🧱 Iz ženskog inata, princeza nije htela, pa je ostala zavezana na današnjoj vodenoj granici između Rumunije i Srbije. U narednom dugom periodu, nju su hranili i pojili golubovi, u znak zahvalnosti za to što je ona njima činila. “Tu priču narod završava rečenicom da je duh princeze još uvek živ, čim golubovi i dan danas sleću na stenu Babakaj”🕊️